Шта је ботнет?

Млада особа ради на лаптопу, решавајући проблеме сајбер безбедности везане за претње ботнета. Слика приказује симбол штита за безбедност и иконе које представљају дигиталне уређаје, са фокусом на заштиту онлајн ресурса.
цаптцха.еу

Замислите хиљаде — или чак милионе — уређаја широм света који раде заједно, контролисани од стране једног ентитета. Ови уређаји могу деловати безопасно сами по себи, али када буду угрожени, постају део огромне мреже која се користи за обављање злонамерних активности без знања њихових власника. То је суштина... ботнет — тихо, моћно оруђе у рукама сајбер криминалаца и једна од најопаснијих претњи. Разумевање како ботнети функционишу и како могу утицати на ваше пословање је кључно за изградњу робусне одбрамбене стратегије и заштиту ваше онлајн имовине.

Ботнет је мрежа уређаја повезаних на интернет заражених злонамерним софтвером, што нападачу даје даљинску контролу. Ови компромитовани уређаји, познати као ботови или зомбији, обављају штетне задатке без знања или сагласности власника. Од покретања напада до крађе података или генерисања лажних кликова на огласе, ботнети могу проузроковати велику штету.

Креирање ботнета је вишестепени процес који почиње инфицирањем уређаја малвером. Нападачи обично користе фишинг имејлове, злонамерне веб странице или софтверске рањивости да би се инфилтрирали у уређаје. Када се уређај инфицира, он постаје део ботнета, повезујући се са командно-контролним (C&C) сервером којим управља нападач.

Злонамерни софтвер се често шири кроз различите векторе напада. Када је уређај заражен, он се повезује са C&C сервером, који затим шаље команде свим угроженим уређајима. У почетку су се ослањали на централизовани систем са једним сервером који контролише све. Данас, модерни ботнети користе децентрализовану peer-to-peer (P2P) структуру, омогућавајући ботовима да директно комуницирају једни са другима. То их чини отпорнијим и тежим за демонтажу.

Када ботмастер издаје команде, ботови обављају задатке као што су покретање DDoS напада, крађа података или дистрибуција злонамерног софтвера. Могућност контроле толиког броја уређаја одједном даје нападачима значајну моћ да изазову широко распрострањене поремећаје.


Ботнети се могу разликовати по структури, али већина дели неке заједничке особине. Постоје две главне врсте ботнета:

  • Централизовани ботнетиКод ових, централни сервер контролише све ботове. Иако их је лакше управљати, они су такође рањивији. Ако се C&C сервер угаси, цела ботнет мрежа може бити поремећена.
  • Децентрализовани ботнетиСофистициранији ботнети користе peer-to-peer (P2P) модел, где ботови комуницирају директно једни са другима. Ова структура их чини отпорнијим јер не постоји централни сервер који би циљали. Сваки заражени уређај делује и као бот и као сервер, што их отежава искључивање.

Ботнети могу циљати разне уређаје, од персоналних рачунара до мобилних телефона и уређаја Интернета ствари (IoT). Флексибилност их чини корисним за широк спектар напада.

Ботнети служе разним злонамерним сврхама, које све могу уништити појединце, предузећа, па чак и владе. Ове мреже омогућавају активности које се крећу од финансијских превара до прекида услуга. Разумевање како се користе помаже предузећима да се ефикасније припреме и одбране од ових напада.

DDoS напади

Дистрибуирани напади ускраћивања услуге (DDoS) су међу најчешћим употребама ботнета. Преплављивањем циљаног сервера или веб странице саобраћајем са хиљада или милиона заражених уређаја, ботмастери преоптерећују ресурсе система, чинећи га недоступним легитимним корисницима. Ови напади могу довести до значајних застоја за предузећа и тешко их је одбранити без одговарајуће заштите.

Кампање спама и фишинга

Још једна уобичајена активност ботнета су кампање спама и фишинга. Оне шаљу огромне количине нежељених имејлова, који често садрже линкове до злонамерних веб локација или заражених прилога. Ови имејлови обмањују примаоце да дају личне податке, преузму злонамерни софтвер или несвесно допринесу даљем ширењу ботнета. Пошто кампање спама долазе са различитих уређаја, теже их је пратити и блокирати.

Крађа података

Ботнети такође служе као алат за крађу података. Када нападач контролише мрежу ботова, може да украде осетљиве информације са заражених уређаја. То укључује податке за пријаву, бројеве кредитних картица и личне податке, који се могу продати или користити за финансијску добит. Такође се могу искористити за „пуњење“ података о акредитивима и нападе грубом силом. Ове методе укључују коришћење листа украдених корисничких имена и лозинки за аутоматизацију покушаја пријављивања, испробавање више комбинација у кратком периоду ради провале у онлајн налоге.

Криптоџакинг

Поред тога, криптоџековање је постало све чешћа употреба ботнета. У овој врсти напада, ботмастер користи рачунарску снагу заражених уређаја за рударење криптовалута. Награде из овог процеса се затим шаљу директно нападачу, који профитира од отете процесорске снаге хиљада неслутећих жртава.

Превара са огласима

Превара у вези са огласима је још један проблем повезан са ботнетима. Генерисањем лажних кликова на онлајн огласе, они креирају надуване извештаје о саобраћају који резултирају лажним приходима за злонамерне веб странице. Оглашивачи трпе финансијске губитке, а легитимитет метрика онлајн огласа је угрожен.

Ботнети које спонзорише држава

Иако су ове активности финансијски мотивисане, ботнети се могу користити и из политичких или друштвених разлога. Ботнети које спонзорише држава, на пример, циљају критичну инфраструктуру попут електроенергетских мрежа, финансијских институција и комуникационих мрежа. Ови напади могу имати озбиљне последице по националну безбедност, узрокујући распрострањене поремећаје и потенцијално утичући на јавну безбедност.

Упорне и скалабилне претње

Претња коју представљају ботнети појачана је чињеницом да их је тешко открити и демонтирати. Пошто су ови напади често распоређени на велики број угрожених уређаја, чак и ако се један бот уклони, ботнет може да настави своје активности кроз остале ботове у мрежи. Ова упорност и скалабилност чине их посебно опасним алатом за сајбер криминалце и хакере које спонзорише држава.


Да бисте заштитили своје пословање од ботнета, потребна вам је проактивна стратегија која комбинује техничка решења са свешћу запослених. Први корак у превенцији је осигуравање да сви уређаји, посебно IoT уређаји, буду ажурирани најновијим безбедносним закрпама. Застарели софтвер је честа улазна тачка за злонамерни софтвер, тако да су редовна ажурирања неопходна за затварање рањивости.

Још један кључни аспект спречавања ботнета је коришћење јаких, јединствених лозинки за све налоге и уређаје. Слабе или подразумеване лозинке олакшавају нападачима да преузму контролу. Имплементација вишефакторска аутентикација (МФА) додаје додатни слој безбедности, што нападачима знатно отежава неовлашћени приступ.

Обука запослених је кључна, јер многе инфекције ботнетом почињу фишинг имејловима или друштвеним инжењерингом. Едукација запослених о томе како да препознају сумњиве имејлове, избегавају кликтање на непоуздане линкове и уздрже се од преузимања прилога из непознатих извора помаже у спречавању почетних инфекција.

Поред обуке, инсталирање антивирусног и антималвер софтвера на све уређаје је неопходно за откривање и уклањање малвера из ботнета. Редовно скенирање мреже и праћење у реалном времену помоћи ће у раном откривању потенцијалних инфекција.

За напреднију заштиту, заштитни зидови и системи за детекцију упада (IDS) могу да прате мрежни саобраћај тражећи необичне обрасце који би могли да указују на напад ботнета. Детекцијом аномалија можете брзо реаговати како бисте ублажили претњу.

Коначно, обезбеђивање IoT уређаја је неопходно, јер су они често најрањивији. Промените подразумеване лозинке, онемогућите непотребне функције и редовно ажурирајте фирмвер како бисте смањили ризик од отмице ових уређаја и додавања у ботнет.


Ботнети представљају озбиљну и стално еволуирајућу претњу по сајбер безбедност. Моћ ботнета лежи у њиховој способности да искористе хиљаде уређаја, узрокујући значајну штету. Било да се користе за DDoS нападе, спам кампање, крађу података или... рекламне преваре, могу утицати на предузећа свих величина. Најбоља одбрана од њих подразумева вишеслојни приступ, комбинујући јаке лозинке, ажурирања софтвера, обуку запослених и алате за мрежну безбедност.

цаптцха.еу, а ЦАПТЦХА решење у складу са приватношћу, нуди вредан алат за ублажавање ризика од ботнета филтрирањем злонамерног аутоматизованог саобраћаја. Укључивањем CAPTCHA система у вашу одбрамбену стратегију, можете боље заштитити своју веб страницу од напада које покрећу ботови, као што су пуњење акредитива, спам и DDoS.

Укључивање ових заштита у вашу безбедносну стратегију помаже у осигуравању да ваше пословање остане отпорно на нападе ботнета и друге облике сајбер криминала.


Шта је ботнет?

Ботнет је мрежа уређаја повезаних на интернет који су заражени злонамерним софтвером и којима даљински управља нападач. Ови компромитовани уређаји, названи „ботови“, користе се за обављање злонамерних активности без знања власника уређаја.

Како функционишу ботнети?

Ботнети раде тако што инфицирају више уређаја злонамерним софтвером. Једном заражени, уређаји се повезују са командно-контролним (C&C) сервером где ботмастер шаље инструкције за извршавање напада, као што су слање спама, покретање DDoS напада или крађа података.

Које су уобичајене употребе ботнета?

Ботнети се често користе за DDoS нападе, спам кампање, крађу података, „stuffing“ акредитива, крипто-џакинг и преваре са огласима. Такође се могу користити за нападе које спонзорише држава на критичну инфраструктуру.

Како могу да знам да ли је мој уређај део ботнета?

Знаци инфекције ботнетом могу укључивати споре перформансе уређаја, неочекиване падове система, велику потрошњу података или неуобичајену мрежну активност. Покретање антивирусног софтвера или скенирање за злонамерни софтвер може помоћи у откривању инфекција.

Како могу да заштитим своје пословање од ботнета?

Да бисте се заштитили од ботнета, редовно ажурирајте све уређаје и софтвер, користите јаке лозинке, имплементирајте вишефакторску аутентификацију (MFA), обучите запослене да препознају покушаје фишинга и користите антивирусни софтвер. Поред тога, заштитни зидови и системи за детекцију упада (IDS) могу помоћи у праћењу необичних активности.

Да ли ботнети могу проузроковати финансијску штету?

Да, ботнети могу проузроковати значајну финансијску штету, укључујући губитак прихода од DDoS напада, украдених података, превара и превара са приходима од огласа. Такође могу оштетити репутацију предузећа и довести до скупих застоја.

Која је разлика између централизованих и децентрализованих ботнета?

Централизовани ботнети се ослањају на један сервер за контролу мреже, док децентрализовани ботнети користе peer-to-peer структуру где ботови комуницирају директно једни са другима, што их чини тежим за демонтажу.

sr_RSSerbian